Jordi Pascual – Agenda 21 za kulturu: kultura je resurs gradova

Tokom posete Beogradu, Jordi Pascual, predsednik Komiteta za kulturu Ujedinjenih gradova i lokalnih samouprava (UCLG) i koordinator procesa Agende 21 za kulturu održao je predavanje pod nazivom „Agenda 21 za kulturu i lokalni kulturni resursi“ sa ciljem da prisutne predstavnike više od 20 gradova i opština u Srbiji upozna sa evropskom i svetskom praksom i iskustvima u kojima kulturni resursi imaju razvojnu ulogu.

Predavanju su prisustvovali državna sekretarka za kulturu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva RS, Snežana Stojanović Plavšić, prof. dr Gojko Rikalović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta i predsednik Radne grupe za kreativne industrije Ministarstva za kulturu, informisanje i informaciono društvo RS, Maja Knežević, sekretar Radne grupe za kulturu SKGO i Aleksandar Đerić, osnivač Centra za istraživanje kreativne ekonomije iz Beograda, koji je i organizator ovog skupa. Tim povodom, razgovarali smo sa Jordijem Pascualom, koji je osim funkcije u Agendi i UCLG, još i savetnik za kulturu Gradskog veća Barselone.
 
Šta je Agenda 21 za kulturu, ukratko?

Agenda 21 za kulturu je dokument koji menja dosadašnji pogled na lokalni razvoj. Pored ekonomije, socijalne inkluzije i okruženja, kultura prema ovom dokumentu postaje 4. točak razvoja, a svi zajedno čine osnovu održivog razvoja. Agenda 21 za kulturu nudi lokalnim samoupravama generalne smernice za dalju razradu i mogućnost da uključe kulturu u proces razvoja, jer zanemarivanje kulture je nedostatak zbog kojeg razvoj gradova postaje nemoguć.

Zašto je proces usvajanja Agende 21 za kulturu tako važan za lokalne samouprave širom sveta?

Sa stanovišta Agende 21 za kulturu, danas je kultura ključni resurs za razvoj koji je tokom prošlog, XX veka bio zanemaren. Kultura kao komponenta razvoja predstavlja njenu srž i obuhvata niz vrednosti kao što su identitet, kreativnost, običaji, lepo, znanje. Kao što osoba koja želi da razvija sebe mora da kroz svoj život poštuje ove vrednosti, tako i grad koji želi dobro svojim žiteljima mora da misli o njima kako bi mogao da planira svoju budućnost. Stručnjaci za razvoj su, na sreću, shvatili da ako razvoj ne uključuje i kulturu, on podbacuje. Isto se dešava sa nacionalnim i lokalnim planovima razvoja te otuda i Agenda 21 za kulturu.

Kultura kao resurs znači da kreativnost donosi profit, da kultura nije trošak već ulaganje. Uz to, pojam “kultura” danas je najširi u značenju. Da li je tako shvaćena kultura rešenje?

U sred smo krize koju su izazvali takozvani finansijski eksperti. Kultura shvaćena kao resurs neće okončati krizu, ali upravo zahvaljujući krizi ukazuje da razvoj nije samo stvaranje, gomilanje prihoda, imovine ili deonica. Nesporno je potrebna minimalna stabilnost, ekonomska osnova da bi se počelo. Potpuna realizacija čoveka kao humanog bića vezana je za kulturu, a ne ekonomiju i to treba stalno imati na umu. Stvari koje nas čine srećnim nemaju veze sa brojem posedovanih nekretnina već sa lepim, kreativnošću, izražavanjem sebe, slavljenjem značajnih momenata sa porodicom i prijateljima, okolinom, zajednicom, a ovo sve zajedno predstavlja kulturnu komponentu razvoja. Kultura neće rešiti sve probleme sveta, ali bez nje je apsolutno nemoguće postati celovito ostvareno ljudsko biće.

Čuli ste prezentacije lokalnih samouprava u Srbiji koje su već usvojile Agendu 21 za kulturu. Kako Vam se čini ono što su do sada uradili i ono što planiraju u budućnosti?

Zatečen sam interesovanjem koje je izazvalo moje predavanje među funkcionerima lokalnih samouprava. Zatim sam iznenađen da je u Srbiji već pet gradova usvojilo Agendu 21 za kulturu. Svi oni se razlikuju i istovremeno dele osećaj nesigurnost zbog smanjivanja budžeta za kulturu, kao i zbog nedostatka razumevanja donosioca odluka i političara važnosti uloge kulture u gradovima.  Pažljivo sam slušao njihova izlaganja i stekao sam utisak da su to hrabri ljudi koji veruju u vrednosti kulture i koji se bave kulturnim politikama, angažujući svoje građane da budu aktivni. Time nedvosmisleno pokazuju da novo poimanje kulturnih politika doprinosi njihovim zajednicama.

Šta bi u tom smislu trebalo očekivati od državne uprave s jedne, i lokalnih samouprava sa druge strane? Na šta bi trebalo da se fokusiraju u ovom trenutku?

Ne očekujte da državna uprava inicira promene. Odgovornost je na lokalnoj zajednici. One ne smeju da čekaju da ih neko zove već moraju same da rade i to korak po korak, jer skokovitog napretka nema. Lokalne zajednice su te koje treba državnoj upravi da govore šta da rade na bazi činjenica do kojih se dolazi na istraživanjem kulturnih politika za šta je neophodno angažovati eksperte u oblasti ekonomskih aspekata kreativnih delatnosti. U tom smislu, ono na šta mogu u ovom trenutku sa sigurnošću da ukažem je nedostatak povezivanja u Srbiji između eksperata i lokalnih samouprava: Postoji, dakle, kritična masa koju čine akademska javnost, profesori i eksperti u oblasti lokalnih kulturnih politika poput vas iz Centra koji ste preveli Agendu 21 za kulturu na srpski i aktivno podižete svest lokalnih funkcionera o integraciji kulture u lokalni razvoj. Dobro je i da u Centru za istraživanje kreativne ekonomije postoji dobra želja da se radi u koordinaciji sa Radnom grupom za kreativne industrije Ministarstva kulture. Tu su i veoma zanimljivi gradovi koji su već usvojili Agendu 21 za kulturu ili se spremaju, razmišljaju o tome. Svima njima je zajedničko da su zainteresovani za razvoj i napredak: Svako iz svog ugla, naravno. Ako se svi oni povežu na pravi način i sa jasno postavljenim ciljevima, verujem da Srbija može da postane zemlja sa najbolje razvijenim partnerstvom u Evropi koje će već u narednih 5 do 7 godina dati prve značajne rezultate.

Razgovor vodila Katarina Milenković, Centar za istraživanje kreativne ekonomije

6. septembar 2011.