Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji V: potrebe za razvojem

S obzirom da kreativni sektor zapadne Srbije (istraživanje sprovedeno na uzorku kreativnog sektora u gradovima Šabac, Valjevo, Loznica, Užice i opštinama Prijepolje i Požega) ima relativno dobre tehničke i kapacitete (prostor za rad, IT opremljenost i veštine i sl) upitnikom smo proverili profesionalno usavršavanje u nekim od oblasti koje smo smatrali važnim za delatnike u kreativnim industrijama. Najveći broj se usavršava samostalno koristeći internet izvore – besplatnu literaturu i kurseve. Civilni ali i poslovni sektor je koristio neke od brojnih besplatnih kurseva za projektni menadžment i pisanje projekata, pa blagu prednost ove teme vidimo i kod kreativnog sektora. Obrazovanje i profesionalni razvoj zaobišlo je tek oko dva procenta preduzetnika – drugih subjekata u kreativnim industrijama.

Ipak, po pitanju obuke kreativnom sektoru nedostaje znanja i veština iz svih ključnih disciplina biznisa i to od osnovnog do naprednog nivoa. Najveće potrebe su za znanjima i veštinama kako se upravlja finansijama, budžetira, prave finansijski izveštaji i kako se prikupljaju sredstva (fandrejzing). Neobično je da se iz novih tema, za koje ne postoji ponuda obuka na tržištu kao za ostale teme, Brendiranje i Veb marketing interesuje relativno značajna grupa ljudi unutar kreativnog sektora. Njih jedna četvrtina (24,9%), zaključujemo, je svesna da se poslovanje sve više prenosi na internet i socijalne mreže, kao i da razvoj brendova i zaštita žiga ima sve veći značaj u kreativnoj ekonomiji, koja je, za razliku od klasične ili realne, ekonomija neopipljivih resursa.

Od ostalih tema za obuke, ispitanici su izdvojili naročito ove: menadžment i marketing u umetnosti, oglašavanje, kako prodati svoje usluge na tržištu (za samostalne umetnike), veb developing i administriranje, strateški PR, kompjuterska animacija, konzervacija štafelajnog slikarstva, profitabilno pregovaranje sa investitorom, poslovne finansije – sistem obračuna troškova proizvodnih firmi i analiza podataka poslovanja, TV montaža, oglašavanje na društvenim mrežama, industrijski vez u tekstilnoj industriji, HTML i CMS programiranje, osnove Java programiranja, upravljanje start ap biznisom, kurs u radu na softverima za video dizajn, novinarske škole, pa do gradnje kuće od prirodnih materijala. Kako se vidi, potrebe za stručnim obrazovanjem i strukovnim usavršavanjem su brojne i, nema sumnje, pokazuju smer kojim provajderi usluga obrazovanja, ali i donatori i lokalne samouprave treba da se kreću ukoliko žele da se susretnu sa kreativnim sektorom koji hoće da napreduje.

Osim na tržištu, gde subjekti kreativnog sektora imaju najbolji test svoje poslovne uspešnosti i utrživosti sopstvene kreativnosti, evaluacija rada i domašaja sprovodi se na različite načine (16% predstavnika sektora nije ni jedan od ovih načina dalo svoj rad na vrednovanje).

Kreativnom sektoru, osim obuke, za dalji razvoj treba naprednija oprema (svaki peti ima ovu potrebu), informacije o konkursima i tenderima odnosno poslovnim prilikama (27%), konsultantsku i mentorsku podršku očekuje oko 15 procenata anketiranih a investitora koji bi uložio u dalji razvoj proizvoda priželjkuje 13,3 posto poslovnih subjekata kreativnog sektora zapadne Srbije. Tek manje od dva posto je onih koji se smatraju samodovoljnim i dovoljno održivim.

Tokom istraživanja koje je otpočelo identifikovanjem i mapiranjem ključnih stejkholdera – aktera kreativnog sektora u 4 grada i 2 opštine zapadne Srbije (identifikovano 465 poslovnih subjekata u sva tri sektora, a mapirani subjekti su deo baze Kreativna Srbija) uzorak je obrađen kroz 191 anketu i intervju (28), a prepoznato je 22 uspešne studije slučaja koje bi mutatis mutandis mogle biti primenjive i u drugim krajevima Srbije i regiona, odnosno iz kojih bi se moglo učiti i naučeno preneti kao model drugima.

Kompletan preliminarni izveštaj istraživanja Kreativni sektor u zapadnoj Srbiji

Aleksandar Đerić

Objavljeno 29. oktobra 2013.

Ovo istraživanje podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.